| Zagađivači | Duvanski dim, azotni oksid i dioksid, ugljen monoksid, dlake kućnih ljubimaca, grinje, plesni, hemijski, fizički i biološki agensi. |
| Hemijski agensi | Neorganski gasovi, pasivni dim, procesi sagorevanja za kuvanje hrane i za grejanje, građevinski i materijali za opremanje, proizvodi za čišćenje i održavanje, radni alati i oni uradi sam. |
| Biološki agensi | Mikroorganizmi (gljivice, virusi, bakterije), unutrašnji alergeni (grinje, plesni), polen. |
| Fizički agensi | Elektromagnetna polja (EMF), buka. |
| Rešenje | Kontrolisana mehanička ventilacija obezbeđuje stalnu razmenu vazduha i smanjuje koncentraciju zagađivača. |
Od duvanskog dima iz životne sredine do azot-oksida i azot-dioksida, kao i ugljen-monoksida, dlaka kućnih ljubimaca, grinja i plesni. Vazduh koji svakodnevno udišemo kod kuće, u kancelariji ili u drugim zatvorenim prostorima pun je zagađivača.
Zbog toga je adekvatna obnova vazduha apsolutno neophodna, s obzirom na činjenicu da većina ljudi oko 90% svog vremena provodi u zatvorenom prostoru. Nije iznenađujuće što je Istituto Superiore di Sanità (Italijanski nacionalni institut za zdravlje) definisao i spoljašnje i unutrašnje zagađenje vazduha kao „vodeći faktor rizika za javno zdravlje“.
Glavne supstance koje mogu uticati na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru generalno se klasifikuju na hemijske, fizičke i biološke agense. Oni mogu poticati ne samo iz spoljašnjih izvora, kao što su spoljašnji zagađeni vazduh ili polen, već i iz unutrašnjih izvora. To naravno uključuje i ljude koji žive u određenoj sredini (ljude i životinje), prašinu koja je savršeno leglo za širenje mikroorganizama, građevinske materijale, nameštaj i sisteme.
Hemijski agensi mogu zagaditi vazduh u zatvorenom prostoru
Hemijski agensi u obliku neorganskih gasova se često nalaze u domaćinstvu.
Na primer, pasivno pušenje doprinosi zagađenju u zatvorenom prostoru: u stvari, sagorevanje duvana dovodi do nakupljanja više od 4.000 hemijskih supstanci, koje su veoma toksične, pa čak i kancerogene.
Drugi primer su procesi sagorevanja uključeni u kuvanje hrane i zagrevanje, koji dovode do viših koncentracija azot-oksida i azot-dioksida (NO i NO2), ugljen-dioksida (CO2) i ugljen-monoksida (CO).
Značajna količina zagađivača se takođe može otpustiti građevinskim materijalom i materijalima za opremanje, kao i proizvodima za čišćenje i održavanje. To se takođe može odnositi na određene radne alate kao što su štampači, mašine za fotokopiranje i „uradi sam“ proizvode kao što su lepkovi.
Biološki agensi koji utiču na kvalitet vazduha u kući
Biološke opasnosti su povezane sa prisustvom u vazduhu mikroorganizama kao što su gljivice, virusi i bakterije, kao i unutrašnjim alergenima kao što su grinje i plesni.
Prvi potencijalno mogu da prenesu brojne zarazne bolesti kao što su grip, male boginje, boginje, pneumonija i legioneloza. Potonje, umesto toga, uključuju grinje, dlake kućnih ljubimaca, bubašvabe i gljivice.
Određene vrste gljivica, kao što je Alternaria alternata, takođe mogu izazvati buđ na voću i povrću koje propada, kao i u veoma vlažnim sredinama, što dovodi do alergijskih reakcija kao što su astma, konjuktivitis, rinitis i dermatitis. A tu je i polen, alergen koji se obično nalazi na otvorenom, koji može ući u zatvorene prostore, posebno u prolećnim mesecima kada je polinoza veoma česta.
Fizički agensi koji utiču na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru
Fizički agensi kao što su elektromagnetna polja (EMF) i buka takođe mogu uticati na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Elektromagnetna polja mogu proizvesti radio, TV i sistemi mobilne telefonije, sistemi za transport i transformaciju električne energije, postrojenja za industrijsku preradu i, uopštenije, svaki uređaj koji treba da se napaja električnom energijom, kao što je slučaj sa kućnim aparatima. S druge strane, buka uključuje širok spektar zvukova koji mogu biti dosadni, posebno ako su preglasni.
