U prethodnom delu smo govorili o zagađenju u zatvorenom prostoru i činjenici da, suprotno popularnom mišljenju, unutrašnji prostor može biti čak i zagađeniji od spoljašnjeg. To je potvrdila, na primer, studija koju je proveo Kraljevski koledž za pedijatriju i zdravlje dece i Kraljevski lekarski koledž, koja je pokazala da unutrašnji vazduh može biti 5 do 13 puta više zagađen od spoljašnjeg vazduha.
Postoji li zapravo veza između vazduha koji udišemo kod kuće ili na poslu i vazduha koji ulazi u naša pluća dok hodamo ulicom? Prema nedavnom istraživanju koje je sproveo Institut za atmosfersku fiziku Kineske akademije nauka, čini se da ima. Celi mesec pratili su koncentraciju PM2.5 u vazduhu unutar kancelarije i u neposrednoj blizini napolju. Tokom analize prozori su nekoliko puta otvarani i zatvarani da bi se bolje razumeo mehanizam izmene unutrašnjeg/spoljašnjeg vazduha. Rezultat? Većina čestica aerosola pronađenih u zatvorenom prostoru došla je spolja.
Stoga ova studija razbija mit da je povremeno otvaranje prozora korisno, bez obzira na vrstu prostorije i spoljašnje uslove vazduha. Ako bi kvalitet bio loš, to bi samo pojačalo izloženost ljudi PM2.5 i drugim opasnim česticama, za koje se zna da imaju puno veću koncentraciju na otvorenom.